o nama

Историјат

   

Историјат  школе
  Школа ученика у привреди је основана на иницијативу занатске Коморе школске 1949 / 50. године. Одлуку о оснивању је донео Народни одбор Општине Гроцка. При оснивњу, школа је добила назив "Школа ученика у привреди" и тај назив носила до 1967. године. 
     Општи називи школа су мењани законом, а посебни назив су могли да дају чланови школских колектива, као што је случај са називом "17. октобар" који је усвојен на предлог директора Милована Ранковића 1977. године.
Од 1967. до 1977. године мења назив у "Школа за квалификоване раднике".
Од 1977. до 1986. године школа је Образовни центар "17. октобар" ( са заједничким основама).
   Од 1987. године зове се средња школа "17. октобар", односно Економско - трговинска и прехрамбена школа - Гроцка. (како је наглашено у " Службеном гласнику" број 37. од 1993. године).
      Од оснивања 1. маја 1966. године је радила у згради Основне школе. Шесдесетих година је имала на располагању две учионице које су биле слободне само од 13 до 19 часова. Школа није поседовала никаква учила.
Од 1966. до 1977. године школа је радила у згради данашње библиотеке "Илија Гарашанин".
    Школске 1977 / 78. године је радила и у Основној школи "Мића Стојковић" у Умчарима, а од 1977. године, па све до 1984. када добија своју зграду, поновно у ОШ "Вучко Милићевић", али сада у новој, комфорнијој и пространијој згради.
  

 Школа ученика у привреди 1949 - 1967

 Прве школске године, 1949 / 50. школа је почела са радом 6. октобра. Школска година је трајала до 30. маја 1950. Имала је следеће струке и занимања:
металска - ковач и бравар
електротехничка - инсталатер електричних инсталација
дрвнопрерађивачка - столар
текстилна - кројач
кожа и гума - ременар-сарач, опанчар, кожухар-ћурчија
трговачка - трговац мешовитом робом
Школа за квалификоване раднике 1966 - 1977
Оснивањм школе за квалификоване радникје био је признат статус средње школе, ђацима који су је похађали. Први ппут се за извођење наставе физичког васпитања користи сала Ватрогасног дома са скромном опремом. Настава се изводи у две учионице Основне школе, а изводи је 11 предавача, 6 професора, 3 наставника и 2 среучна учитеља. Школа има 8 одељења, састављена од 25 различитих занимања и 266 ученика.
Школске 1976/1977. године школа ради у бољим условима и користи простор и основних школа у Гроцкој и Умчарима. Од 16 одељења 11 има наству у њима. Побољшању рада доприноси и устаљивање наставног кадра.
Образовни центар "17. октобар" 1977 - 1986
Школска 1977/78. година је прва година спровођења школске реформе. Радило се у три зграде, што се негативно одражавало на успех. Број уписаних ученика је 468, од тог броја чак 380 ученика је учествовало у Омладинској радној акцији на изградњи аутопута " Брадство јединства".
Школске 1978/79. године има укупјо 18 одељења са 551 учеником. Школа ради само у једној смени.
17. октобра 1984. године славио је Образовни центар Дан школе, славило се четрдесетогодишњица ослобођења Гроцке и свечано је отворен нови школски објекат. "Протекле су године рада у неподесним, хладним и мрачним просториајма." Школа је потпуно опремљена најсавременијом опремом и средствима.
Школска библиотека је оформљена 1984. године кад су у њој део свог времена проводили професореи српско-хрватског језика. Те године први пут се поставља питање набавке једног рачунара за потребе школе. 1977. године, директор Милијанко Масларевић каже: " Понос ове школе је кабинет информатике који је најсавременији школски кабинет у Србији." 
Средња школа "17. октобар" 1987 - 19
Историјат Гроцке  logo
 На подручју данашње Гроцке још од најстаријих времена формирана су људска станишта. У раном неолиту(7000 година пне.) једно од најстаријих насеља било је у Дубочју. У  позном неолиту(4000 година пне.) је постојало насеље на Агином Брду у истом делу Гроцке.
          У римском периоду Гроцка се налазила на путу који спаја Singidunum и Viminacium (Костолац). Она је припадала провинцији Горња Мезија (први век не.) У њој је живело аутохтоно, постепено романизовано становништво, посредством римских легионара, који су се после отпуштања из војске, овде настанили и укључили у привредни живот.
          На локалитету Дубочај, на римском путу, налазила се Mutatio ad sextum milliare.
          Пут који су поставили Римљани, Via militaris користио се и касније, у доба Турака и називао се Цариградски друм.
          Гроцка се као Градац помиње први пут 878 године, што је назначено на њеном данашњем грбу.
          Формирањем Београдског пашалука Гроцка постаје једна од 12 нахија. 1521. године она се први пут помиње, и то као Хисарлик (Хисар - мање утврђење од тврдог материјала). Хисарлик је подигао Ибрахим-паша када је ишао да освоји Темишвар.
          У доба турске владавине, Гроцка је била паланка са стратегијским и саобраћајним значајем. Она је добила палисадни бадем за одбрану од евентуалних напада из Баната.
          Под окупацијом Аустрије од 1717. до 1739. , Гроцка је кратко припадала Београдском дистрихту, па је створен Грочански дистрихт. У то доба Гроцка је била једно од највећих насења у Подунављу. Имала је 220 кућа. Овде је оживео друштвени и политички живот, па је заузимала истакнуто место у Србији тога доба. Изван насеља, имала је цркву Светог Михајла и Базнесенску цркву, коју су Турци користили као џамију.
          Поновним доласком Турака, Гроцка је порушена и попаљена. Постала је безначајна паланка између Београда и Смедерева. Оно што је саграђено за време аустријске власти, срушено је.
          Пред први српски устанак, основана је Грочанска нахија, са седиштем у Гроцкој.
          У време другог српског устанка Гроцка је седиште истоимане нахије. Грочанска нахија је припојена Београдској 1815. година. Тридесетих година у Гроцкој се буди друштвена и привредна активност. Она се све више развија као трговачки центар. Њеном процвату у великој мери је допринела породица Гарашанин. Илија Гарашанин је на свом великом поседу подигао парни млин, у то време највећи у Србији.
           Средином 19 - ог века, Гроцка је законом уврштена у варошице, према броју становника и њиховом занимању. 1870. године, са 309 пореских глава, Гроцка је већа од Горњег Милановца, Пожеге, Аранђеловца...
          1891. године, Грочански срез се припаја Подунавском округу чије је седиште у Смедереву. 1901. је поново у округу Београдском.
          1947. се укида Грочански срез и Гроцка припада Београдском срезу. Још неколико пута долази до реорганизације власти, да би 1961. Гроцка постала средиште истоимене општине, којој припада 15 насеља. Она је једна од 16 београдских општина. Површина јој је 29000 хектара. Њен обим је 96 км, од тога 24 километара Дунавом.